Lingvistkinja, lektorka, prevoditelјka,
Mr Helena Međeši (devojačko prezime Papharhaji) rođena je u Ruskom Krsturu 1948. godine, gde je pohađala osnovnu školu na rusinskom jeziku. Srednju Učitelјsku školu na srpskom jeziku završila je u Somboru, Filozofski fakultet, Grupu za južnoslovenske jezike u Novom Sadu, postdiplomske studije iz sociologije jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde je odbranila magistarsku tezu sa naslovom „Rusinsko-srpski bilingvizam i problem interferencije“.
Koautor je Srpsko-rusinskog rečnika I i II tom (glavni urednik J. Ramač, urednici M. Fejsa i H. Međeši),
‒ koautor Priručnika za razvijanje i negovanje maternjeg i nematernjeg jezika i interkulturalizma kod predškolske dece (Mikeš, M. – Međeši, H.) „Našo pupčata“,
‒ koautor Rusinsko-srpskog rečnika (glavni urednik J. Ramač, koautori H. Međeši, O. Timko-Đitko i M. Fejsa),
‒ sarađivala na izradi Rečnika rusinskog narodnog jezika (urednik J. Ramač),
‒ učestvovala u izradi Rečnika medicinske terminologije (srpsko-latinsko-rusinski),
‒ sarađivala na izradi Rečnika zaštite bilјa i životne sredine (srpsko-rusinsko-latinsko-engleski),
‒ napisala knjige lingvističkih rasprava:
„Язик наш насущни“ (Jezik naš nasušni),
„З червеним подцагнуте“ (Crvenim podvučeno),
„З червеним прецагнуте“ (Crvenim prevučeno),
„З червеним виправене“ (Crvenim ispravlјeno) i
„З червеним дописане“ (Crvenim dopisano),
kao i preko 80 članaka i rasprava o raznim aspektima rusinskog jezika koji su objavlјivani u časopisima Tvorčosc/Studia Ruthenica, Švetlosc, Rusnak, Prevodilac, Sveske, Radovi, Biltenima Zavoda za javnu upravu, Ruskim/narodnim kalendarima, Zbornicima Društva za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, Srbije i Vojvodine i drugim izdanjima koja su pratila jezičke kongrese, savetovanja, okrugle stolove i naučne rasprave u zemlјi i inostranstvu gde je aktivno učestvovala.
Dobila je mnogobrojna priznanja, pohvale i zahvalnice za rad na naučnim projektima, učešće na naučnim skupovima, seminarima i kongresima, kao i Nagradu sv. Ćirila i Metodija za razvoj rusinskog jezika koju dodelјuje Međunarodni kongres rusinskog jezika – Karpatorusinski naučni centar u Nјujorku.
Radni vek je provela kao lektorka i prevoditelјka za rusinski i srpski jezik u Službi za prevodilačke poslove pri Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine/nacionalne zajednice u Novom Sadu. Sarađivala je na sličnim poslovima (prevodila i uređivala udžbenike za osnovnu i srednju školu) sa Zavodom za udžbenike iz Beograda ‒ Odelјenje u Novom Sadu, NIU „Ruske slovo“, Filozofskim fakultetom u Novom Sadu, Društvom za rusinski jezik, književnost i kulturu, Udruženjem naučnih i stručnih prevodilaca Srbije ‒ Prevodilačkim centrom iz Beograda, Udruženjem prevodilaca i tumača Vojvodine, Društvom za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, Srbije i Vojvodine, Pedagoškim zavodom Vojvodine, Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja iz Beograda i dr. Lektorisala, pripremila za štampu i prevela veliki broj udžbenika, knjiga i časopisa na srpskom i rusinskom jeziku.
Od jula 1998. do oktobra 2000. godine bila glavna i odgovorna urednica lista «Ruske slovo».
Živi kao penzionerka u Rumenki.
E-mail: medesi@stcable.net
Literatura