Učitelj, poeta, aktivista Rusinskog narodno-prosvetnog društva
Rodio se u Kucuri 13. avgusta 1904. godine. Detinjstvo je proveo u rodnom mestu, i tu završava i šest razreda osnovne škole. Gimnaziju pohađa u Zagrebu, Varaždinu i Iloku, a učiteljsku školu završava u Križevcima 1921-1925. godine. Kao prosvetni radnik radio je u Kucuri (1926-1936. I 1938-1944) i Torži (današnjem Savinom Selu, 1936-1938). Prve godine po završetku Drugog svetskog rata bio je postavljen za prosvetnog referenta Komande mesta u Vrbasu (1944-1945), a kasnije je premešten u vrbasku gimnaziju kao nastavnik matematike u nižim razredima. Od 1951. do 1960. godine radio je u Osnovnoj školi “Svetozar Marković” u Vrbasu, potom kratko u Kucuri, i ubrzo odlazi u penziju.
Književnošću se počeo baviti kao učenik učiteljske škole u Križevcima. Prva pesma „Rasejmo se braćo“, objavljena je u “Rusinskom kalendaru” za 1925. godinu. Već 1929. priredio je za štampu zbirku pesama pod naslovom „Pupoljak“ sa svojih 14 pesama i 20 prepeva sa srpskog i ukrajinskog jezika. U izbor su ušli prepevi pesama Jovana Jovanovića Zmaja i Desanke Maksimović.Objavio je i dramu za decu „Mižov san“ (1938), ali je prevashodno ostao pesnik, i to –narodni pesnik, kako ga je opisao profesor Havril H. Nađ. Bio je jedan od najposvećenijih aktivista Rusinskog narodno-prosvetnog društva na buđnju nacionalne svesti Rusina, od njegovog osnivanja do 1941. godine kada RNPD prestaje sa radom.
Vrhunac u svom potskom stvaralaštvu dostigao je nakon Drugog svetskog rata. Zastupljen je u svim rusinskim antologijama poezije, a obajvljene su mu posebne zbirke: „Zeleno listje“ , pesme za decu 1964., „Klasje koje šušti“ (1970), „Zrna širkog serca“ pesme i scenske slike za decu, 1995.
Dobitnik je Oktobarske nagrade Opštine Vrbas 1967. godine za dugogodišnje plodno stvarlaštvo poezije za decu.
Jedno vreme je živeo u Novom Sadu, a ostatak života je proveo u Kucuri gde je i umro 3. oktobra 1983. godine.
Literatura:
- Janko Rac, Janko Fejsa, Narodni kalendar, 1983. i 1984, „Ruske slovo“, Novi Sad, st.98-100.
- Havril Nadj, O Janku Fejsa, Narodni kalendar, 1962, „Ruske slovo“, Ruski Krstur, str.124-128.
- Janko Rac, Priznanja J. Fejse I M. Kovača, “Švetlosc“ br. 1/1967, б 72-73, „Ruske slovo“ Ruski Krstur
- Janko Rac, 45 godina stvaralaštva Janka Fejse – Narodni pesnik, „Švetlosc“ br. 4/1967, б. 304-305, „Ruske slovo“, Ruski Krstur
- Dr Julijan Tamaš, Istorija rusinske književnosti, Zavod za izdavanje udžbenika I nastavna sredstva, Beograd, 1997, str 627-629.