Poznati istoričar, etnomuzikolog, melograf, kompozitor i horski dirigent
Rodio se 5. oktobra 1908 godine u Kucuri. Osnovnu školu je završio u svom rodnom mestu , gimnazijsko školovanje je započeo u Vrbasu, a završio u Travniku. Na Teološkom fakultetu u Zagrebu je počeo studije bogoslvije, a završio ih je Lavovu ( Ukrajina). Službovao je u Ruskom Krsturu, Ljišnji (BiH) i Banja Luci. Paroh u Vrbasu postao je 18. februara 1950. i tu je službovao do 12. aprila 1971. kada je otišao u penziju.
U vreme školovanja otkriva kod sebe naklonost prema muzici (delom porodična tradicija). U Lavovu se Onufri Timko upoznje sa profesorom dr Filaretom Kolessom od koga je dobio teorijsku muzičku osnovu i praktično iskustvo u sakupljanu i beleženju melografskih podataka. Timko je dobro proučio modernu etnografiju Kron-Bartokove metode koju je primenjivao u sistematizaciji rusinske narodne muzike. U svome radu on nije samo beležio već je mnnoge melodije dorađivao ili je sam komponovao u narodnom ili zabavnom duhu. Onufri Timko je pored etnomuzikoloških studija i teorijskih tekstova ostavio za sobom i značajan broj radova iz istorije Rusina. Posebno je značajan njegov doprinos u istraživanju perioda doseljavanja Rusina u Ruski Krstur i Kucuru.
Autor je četiri toma kapitalnog izdanja s notnim unosom, Naša pesma zatim izdanja muzike za decu pod naslovom Mali slavuj, takođe sa notnim unosom. Autor više od 40 naučnih radova koji su objavljivani u časopisima, zbornicima i drugoj periodici.
Umro je u Vrbasu 24. avgusta 1989. godine gde je i sahranjen.
Literatura:
- o.prof. dr Roman Miz : Sveštenici nekadašnjeg Osječkog vikarijata, Parohija sv. Petra i Pavla ,Novi Sad, i „Maksima“, Petrovaradin, 2016, str. 311-312.
- “Svetlost” („Шветлосц“) broj. 6/1989, strana 768-775.