Ukrajinski etnolog, zapisivač narodnih usmenih predanja, publicist, lingvista i kulturni radnik
Rođen je 9. maja 1871. godine u galicijskom selu Velesniv (Ukrajina) u seljačkoj porodici. Umro je 6. oktobra 1926. godine u Lavovu, gde je i sahranjen. Prva dva razreda osnovne škole je završio u selu Plužniki, a treći i četvrti u sreskom mestu Bučač. Tu je krenuo i u gimnaziju, ali je završio u Stanislavovu (danas Ivano-Frankivsk), a studije završio na Univerzitetu u Lavovu.
Još kao student druge godine počeo je da se interesuje za prikupljanje usmenih narodnih predanja.
U junu 1897. godine doputovao je u Ruski Krstur, a zatim je obišao i Kucuru i Novi Sad. Za nepuna tri meseca on je u Ruskom Krsturu i Kucuri zapisao 430 narodnih pesama i 220 proznih zapisa, a osim toga detaljno je opisao svadbarske običaje u Ruskom Krsturu, objavio je Krstursku hroniku, opsežan tekst pod nazivom Rusinska naselja u Bačkoj, Poetični talenat među bačkim Rusinima kao i nekoliko članaka u vezi nacionalnog identiteta bačkih i sremskih Rusina.
Sve pomenute radove je objavio u četiri toma Etnografskog zbornika Naučnog društva Ševčenko u Lavovu u periodu od 1897. do 1911. godine. Sva četiri toma je Ruske slovo u Novom Sadu fototipski objavilo 1985. i 1986. godine. Iza njega je ostao i peti tom u kojem su prikupljeni Hnaćukove rasprave i radovi o Rusinima u Bačkoj, Sremu i Slavoniji (1988).
Njegovi zapisi rusinskih usmenih narodnih predanja predstavljaju temelj na kojem stoji istorija literature bačkih i sremskih Rusina.
Literatura:
- Narodne pripovetke bačkih Rusina (za štampu pripremio Đura Laćak), „Ruske slovo“ ,Ruski Krstur, 1967.
- Rusinske narodne pesme, ( za štampu pripremio Đura Laćak), „Ruske slovo“, Novi Sad, 1972.
- Mušinka, : Листування Г. Костельника з В. Гнатюком, čas.“ Svetlost” („Шветлосц“) br. 3/1967.