Učitelj i kulturni radnik među bačkim Rusinima
Rodio se u selu Virava (srez Humene, Slovačka) 1866. godine. Školu za đakon-učitelja je završio u Užgorodu 1887. godine, a prvo mesto službovanja mu je bilo Čemerno u istočnoj Slovačkoj. Međutim, već od jeseni 1889. godine on postaje učitelj u Ruskom Krsturu. Zbog svojih nesporazuma i konflikta sa kolegama, često menja radna mesta. U maju 1898. godine Ministarstvo poljoprivrede tadašnje ugarske vlade ga imenuje za glavnog urednika državnih novina Nedelja.
Za vreme službovanja u Ruskom Krsturu, sarađivao je sa više časopisa i objavljivao je članke i publikacije na karpatorusinskom i mađarskom jeziku. Najviše je pisao o životu Rusina u Bačkoj i objavljivao u mađarskim novinama Kelet (Istok), u lavovskom časopisu Listok, u užgorodskom časopisu Mesecslov i lavovskom Nauka.
Za rusinsku kulturu je značajan zbog toga što je prvi, uz materijalnu pomoć Rusina iz Kucure i Ruskog Krstura, sakupio i objavio rusinske narodne pesme pod nazivom Rusinski slavuj 1890. godine u Užgorodu.
Umro je u Budimpešti, 4. januara 1923. godine,a i sahranjen je u mađarskoj prestonici.
Literatura:
- Đura Papharhaji: Zaobiđeni putokazi Mihajla Vrabelja, Заопбидзени драгокази Михайла Врабеля,”Svetlost” ( „Шветлосц“) br. 2/1968, str. 81-88.
- Julijan Tamaš: Vrabelj „Rusinski slavuj“ i njegovi pesnici, Literaturna reč, broj 9/1980, str. 5-6.
- Đura Varga : Sećanje na Mihajla Vrabelja, “Svetlost” („Шветлосц“) br. 2/1990, strana 207-212.
- Đura Laćak: Mihajlo Vrabelj učitelj i kulturni poslenik među bačkim Rusinima, „Studia Ruthenica“ 22/ 2017, str. 61-67.