Julijan Nađ se rodio 6. januara 1957. godine u Ruskom Krsturu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju (1972-1976.), a 1985. je diplomirao Književnost jugoslovenskih naroda i narodnosti na Filozofskom fakultetu u Skoplju. Od 1986. godine je radio kao novinar u nedeljnim novinama „Ruske slovo” do svoje rane smrti 26. aprila 1989. godine.U međuvremenu (1988.) godine je radio i u časopisu Švetlosc (Svetlost) i uređivao književni dodatak u novinama „Ruske slovo”. Život je izgubio u saobraćajnoj nesreći u Krsturu.
U svom kratkotrajnom životu, svega 33. godine, ostavio je trajni trag kako u novinarstvu tako i u književnosti. Od svoji najmlađih godina je pisao i objavljivao prvo u „Pionirskoh zahradki” (Pionirska baštica), potom u „Ruskom slovu” (Rusinska reč), u Švetlosci (Svetlost) i Narodnim kalendarima, a paralelno je pisao i objavljivao i na srskom jeziku u srpskim i makedonskim časopisima Polja, Književna reč, Gradina i Spi za lit.
Zastupljen je u Antologiji Štefana Hudaka „Raskrsnice”, koju je izdalo „Ruske slovo” 1990. godine. Isti izdavač mu je objavio i dve posebne knjige – „Poljsko strašilo” (1985) i posmrtno izdanje njegove sabrane proze pod naslovom „Seoski vencar” (1994).
Ostaće upamćen u rusinskoj književnosti kao začetnik etnofantstike, a koliko je bio interesantna pojava u toj književnosti govori činjenica da su o njegovom delu pisali: dr Julijan Tamaš, Zvonimir Njeradi, Mikola Mušinka, Djura Papharhaji, Mikola Šanta, Štefan Hudak, Natalija Dudaš, Petro Miđanka i Neven Radičeski.