DOBROVOLJNO, NEVLADINO I NEPROFITNO UDRUŽENJE

Zalaganje za zaštitu prava i interesa novinara

Zalaganje za unapredjenje saradnje sa svim medijima na rusinskom jeziku
Članstvo

Dobrovoljno

Članstvo u NAR je dobrovoljno i stiče se potpisivanjem pristupnice.

Ravnopravnost

Ravnopravno sa drugim članovima učestvuje u ostvarivanju ciljeva

odlučuje

Neposredno odlučuje

akademik JULIJAN TAMAŠ

Inostrani/redovni član Nacionalne akademije nauka i umetnosti Ukrajine u Kijevu od 1997. Rođen 04.08.1950. u Vrbasu. Diplomirao jugoslovensku književnost 1974. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, magistrirao slovenske književnosti sa komparativistikom kod A. Flakera 1976, a doktorirao književne nauke, teorijski osnovi istorije književnosti kod Svete Petrovića 1982. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.Redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu za predmete Rusinska književnost i Ukrajinska književnost sa opštom književnošću. Na doktorskim studijama predaje Prirodu proučavanja književnosti za sve…

0
Opširnije...

Mihajlo VRABELJ

Učitelj i kulturni radnik  među bačkim Rusinima Rodio se u selu Virava (srez Humene, Slovačka) 1866. godine. Školu za đakon-učitelja je završio u Užgorodu 1887. godine, a prvo mesto službovanja mu je bilo Čemerno u istočnoj Slovačkoj. Međutim, već od jeseni 1889. godine on postaje učitelj u Ruskom Krsturu. Zbog svojih nesporazuma i konflikta sa kolegama, često menja radna mesta. U maju 1898. godine Ministarstvo poljoprivrede tadašnje ugarske vlade ga imenuje za glavnog urednika državnih novina Nedelja. Za vreme službovanja…

0
Opširnije...

Pavle ŽILNIK

Arhitekta, prvi dobitnik Tabakovićeve nagrade za arhitekturu Pavle Žilnik je rođen 6. juna 1920. godine u Novom Sadu. Osnovno i srednje obrazovanje stiče u rodnom gradu. Studije arhitekture otpočeo je u Beogradu da bi početkom rata prešao u Budimpeštu gde je, posle četiri godine studija, apsolvirao na Arhitektonskom odseku Tehničkog Univerziteta. Diplomirao je 1949. godine u Beogradu na Arhitektonskom fakultetu kod profesora Milana Zlokovića. Arhitektonsku praksu započeo je još 1946. godine u tadašnjem Odeljenju za građevine AP Vojvodine. Krajem 1977. godine…

0
Opširnije...

Petro Đađa RIZNIČ

Najpoznatiji pozorišni stvaralac bačkih Rusina i nastavnik u prvoj rusinskoj gimnaziji u Ruskom Krsturu Rođen je 28. aprila 1890. godine u beloruskom mestu Braslav, u kojem je njegov otac radio kao ekonom na spahijskom imanju. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u ukraijnskoj varošici Bučač. Po završetku gimnazije, Riznič upisuje Medicinski fakultet u Lavovu, i završava osam semestara. Za vreme studija u Lavovu, Riznič završava šestomesečni kurs umetničke škole (1913). Dobro se upoznao sa životom i delom, Konstantina Stanislavskog čiju…

0
Opširnije...

o . Onufri TIMKO

Poznati istoričar, etnomuzikolog, melograf, kompozitor i horski dirigent Rodio se  5. oktobra 1908 godine u Kucuri. Osnovnu školu je završio u svom rodnom mestu , gimnazijsko školovanje je započeo u Vrbasu, a završio u Travniku. Na Teološkom fakultetu u Zagrebu je počeo studije bogoslvije, a završio ih je Lavovu ( Ukrajina). Službovao je u Ruskom Krsturu, Ljišnji (BiH) i Banja Luci. Paroh  u Vrbasu postao je  18. februara 1950. i tu je službovao do 12. aprila 1971. kada je otišao…

0
Opširnije...

Mikola KUČMAŠ

Značajni šahista i šahovski sudija Kada je reč o šahu među Rusinima, tada Mikola Kučmaš zauzima najviše mesto među brojnim učesnicima u tom sportu. Mikola Kučmaš je rođen 25. jula 1936. godine u Kucuri.  Nakon okončanja sedomogodišnje škole u rodnom mestu, završio je Srednju veterinarsku školu u Šapcu (1954), i višu Pedagošku školu na Cetinju, grupa geografija-istorija. Šahom se počeo baviti pedesetih godina prošloga veka, kada je imao 13-14 godina. Član kucurskog kluba Omladinac postao je 1952. godine. Dve partije…

0
Opširnije...

o. Mihajlo MUDRI

Sveštenik, prvi predsednik Rusinskog narodno prosvetnog društva RNPD Rođen je 30. decembra 1847. u Ruskom Krsturu. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu. Prvi razred gimanzije završio je u Vinkovcima a preostale razrede u Zagrebu kao pitomac grkokatoličkog seminara. Bogosloviju je završio takođe u  Zagrebu za sveštenika je  posvećen u Đurđevu 1900. Godine. Službovao je u  Vladičeskoj kancelariji u Križevcima, Prgomelju, Dišniku i Lipovljanima. Od 1912. je administrator „in piritualibus“ u Ruskom Krsturu, 1918. godine je  „in materialibus et in…

0
Opširnije...

Prof. dr Miroslav PLANČAK

Redovan profesor na Fakltetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu Rodio se u Kuli 24.11.1945. Najranije detinjstvo provodi u Đurđevu. gde završava osnovnu školu. Gimnaziju u Novom Sadu upisuje  1960. godine. Posle gimnazije, upisuje Mašinski fakultet u Novom Sadu i završava ga 1969. gde  kasnije i magistrira, doktorira i radi. Profesionalni život na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu nastavio je  1975. Plančak je u naučnom smislu bio vrlo produktivan, a u njegovoj struci, poznatoj pod imenom plastično deformisanje metala…

0
Opširnije...

Mikola M. KOČIŠ

Poznati rusinski lingvista, pisac, urednik i pedagog Mikola M. Kočiš rodio se u Đurđevu 1. decembra  1928. Osnvnu školu je počeo u rodnom mestu a završio u Novom Sadu. Tu je završio  četiri razreda  niže gimnazije i zanat. Po završetku Drugog svetskog rata Mikola M. Kočiš  završava Učiteljsku školu u Somboru i iste godine počinje raditi kao učitelj u Bačincima, zatim u Kucuri gde se intenzivno počinje baviti literaturom, posebno za decu. Višu Pedagošku školu završava 1957.  u Novom Sadu…

0
Opširnije...

o. Mihajlo FIRAK

Višegodišnji urednik  Rusinskih novina i  časopisa Рідне слово, sveštenik Rođen je 21, novembra 1897. godine u Ljackom Velikom (Ukrajina), od oca Pavla i majke Irine (devojački Zaharčuk). Kada je imao 7 godina, njegova porodica se preselila u Kanjiže u Slavoniji. Osnovnu školu je završio u Kanjižama. Gimnaziju je završio u Zagrebu kao pitomac grkokatoličkog seminara na Griču. Bogosloviju je studirao u Ljubljani i Sarajevu. Po završetku studija, oženio se Anom Plančak, a za svešetnika je rukopoložen 13. novembra 1921. godinei…

0
Opširnije...
Kalendar novosti
октобар 2024.
П У С Ч П С Н
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
28293031  
Najnovije
30 новембра, 2023
30 новембра, 2023
30 новембра, 2023
30 новембра, 2023
29 новембра, 2023
Posetite